По тзв званичној науци:

Дечија парализа (лат. poliomyelitis) је заразна болест која се преноси орално-фекалним путем, најчешће, погађајући децу узраста између 3. и 8. године, док се код одраслиих особа јавља знатно ређе, али оставља теже последице. Мада вирус полиомијелитиса (који изазива дечју парализу) у 90-95% случајева не изазива никакве сиптоме, уколико продре у нервни систем (када настаје тзв. асептични менигинтис) може довести до уништавања моторних неурона, мишићне слабости и парализе.

Званична статистика показује да код половине оних који доживе парализу кроз месец дана (најкасније 6 до 8 месеци) долази до враћања свих функција у стање какво је било пре настанка болести, код ¼ до делимичног опоравка, док чак око 25% особа ово обољење оставља трајно смањене моторичких функција, што може бити праћено и оштећењима вида и слуха, као и тешкоћама у говору, дисању и гутању.

У зависности од последица које оставља на свакодневно функционисање оболеле особе, дечија парализа-полиомелитис се може поделити на три основна типа:

Спинални (79%)- Изазива слабост или парализу једног или два екстремитета, неостављајући последице на говор,дисање и фукционисање чулних система

Булбарни(2%)-Оставља последице на функције дисања, говора и гутања

Спинално-булбални (19%)- представља комбинацију претходна два- остављајући последице на функционисање екстремитета, говора, гутања и дисања

Захваљујући Џонасу Салку који је још 1952. године открио вакцину против полиомијелитиса и Алберта Сабина, који је 1955. године пронашао начин за њену оралну употребу, данас се у свету значајно смањио број особа оболелих од дечје парализе. Благовремена вакцинација представља најбољи начин превенције дечје парализе, док се раном рехабилитацијом могу постићи значајни резултати код деце која су већ прележала вирус полиомијелитаса.

Применом масовне вакцинације, случајеви полиомијелитиса (дечје парализе) су у развијеном свету драматично редуковани. Светска здравствена организација и УНИЦЕФ су 1988. започели кампању искорењивања ове болести. Године 1988. у свету је регистровано 350.000 случајева дечије парализе, што је сведено на 1.310 случајева 2007. Амерички континент је проглашен континентом без дечје парализе 1994. Године 2000, потврђено је да је дечија парализа искорењена у Кини, Аустралији и 36 пацифичких земаља. У Европи се то догодило 2002. Од 2006, случајеви полиомијелитиса (дечје парализе) су забележени у само 4 земље: Нигерији, Индији, Пакистану и Авганистану.